RAČUNOVODSTVENI SERVIS

 

Rukovodilac servisa: Radmila Stanojković, ekonomista

Telefon: +381 11 26 22 134

E-mail: racsss@eunet.rs

 

 Najreprezentativniji računovodstveni sportski servis,koji koriste većina sportskih saveza,stručno i tehnički opremljen da podrzi najrazličitije finansijske zahteve savremenog sportskog poslovanja.

U daljem tekstu predlazemo Vam da proučite važne savete koji dolaze iz našeg servisa:

 

1. a) Poreski tretman naknade troškova prevoza na rad i sa rada

 

                Članom 18. stav 1. tačka 1. Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je da se porez ne plaća na naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju – do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, ako ne postoji mogućnosti da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do 2.000,00 dinara.

                U slučaju da poslodavac mesečno isplaćuje naknadu veću od 2.000,00 dinara, iznos iznad neoporezivog podleže obavezi plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od 12%. Obrazac koji se dostavlja za isplatu preko neoporezivog je PP OPJ-1.

 

                b) Naknada za ishranu u toku rada (topli obrok)

 

Počev od 01. 01. 2007. godine tj. od zarade za januar 2007. godine, poslodavac je obavezan da zaposlenima isplati topli obrok. Pravo na topli obrok se vezuje za dane provedene na radu. Topli obrok ne sleduje zaposlenom za dane koje nije proveo na radu (god.odmor, bolovanje, plaćeno odsustvo itd). Visina toplog obroka može se određivati kao i do sada (20% od prosečne zarade u privredi Republike) ili u visini koju utvrde u svom opštem aktu, odnosno u ugovoru o radu (poslodavac sam uređuje visinu toplog obroka). Topli obrok se uključuje u bruto zaradu i isplaćuje zajedno sa zaradom.

 

c) Regres za godišnji odmor

 

Od zarade za januar 2007. godine poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi regres za godišnji odmor. Pravo na pun godišišnji regres imaju svi zaposleni koji imaju pravo na pun godišnji odmor, a srazmeran deo regresa zaposlenima koji imaju pravo na srazmeran godišnji odmor. Dinamika isplate regresa može biti jednom godišnje ili uz svaku isplatu mesečne zarade. Visina regresa može biti u visini proseka mesečne zarade u privredi Republike ili u visini koju utvrde u svom opštem aktu, odnosno u ugovoru o radu. Regres za godišnji odmor se uključuje u bruto zaradu i isplaćuje zajedno sa zaradom.                 

 

2. a) Naknade troškova prevoza na službenom putovanju u zemlji

 

                Članom 118. stav 2. i 3. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju priznaje se u celini prema priloženim računima. Međutim, za službeni put se može odobriti i upotreba sopstvenog putničkog vozila, pa se u tom slučaju ne oporezuje naknada propisana po pređenom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 3.500,00 dinara mesečno. Ova naknada se može isplaćivati u neoporezivom iznosu, samo pod uslovom da se radi o službenom putovanju, koje je obavljeno po putnom nalogu. U tom smislu Ministarstvo finansija i ekonomije dalo je mišljenje, br. 414-00-223/01 od 11. 09. 2001. godine.

                Ukoliko se isplaćuje veći iznos naknade od neoporezivog, obračunava se porez na zarade po stopi od 12%.

                b) Neoporezivi iznos koji se priznaje na ime naknade troškova smeštaja na službenom putu utvrđen je u članu 18. Zakona o porezu na dohodak građana i predstavlja iznos iskazan u priloženim računima, a najviše do cene za noćenje u hotelu A ili B kategorije. Poslodavac može predvideti u svom opštem aktu ili u ugovoru o radu da zaposleni može da priloži i račun hotela -de luks- kategorije, u kojem slučaju postoji obaveza obračuna i uplate poreza na dohodak građana po stopi od 14% na bruto iznos.

                c) Pravo na punu dnevnicu ima radnik ukoliko je službeno putovanje trajalo duže od 12 sati, ukoliko je radnik proveo duže od 8 sati a manje od 12 sati, ima pravo na pola dnevnice, i ako je službeni put trajao duže od 24 sata ili više dana, radnik ima pravo na punu dnevnicu za svakih 24 sata provodenih na putu i na pola dnevnice za svaki započeti dan, ako je u tom danu proveo više od 8 a manje od 12 sati.

                Prema članu 18. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dohodak građana ne oporezuje se primanje zaposlenog na naknadu za ishranu na službenom putovanju u zemlji , a najviše do iznosa od 1.200,00 dinara dnevno. To znači da je neoporezivi iznos dnevnice za službeno putovanje 1.200,00 dinara, polovina dnevnice 600,00 dinara itd..

                Prilikom podizanja gotovine za isplatu poslovnoj banci se podnosi nalog za isplatu i odgovarajuća dokumentacija (putni nalog) ukoliko je isplata veća od 100.000,00 dinara. Ukoliko se vrši isplata iznad neoporezivog iznosa Poreskoj upravi se podnosi obrazac PP OPJ-1.

                Naknada troškova ishrane na službenom putu, kao i naknada ostalih troškova službenog putovanja (prevoz, smeštaj i sl.), mogu da se isplate i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angažovao radi obavljanja određenog posla, odnosno funkcija (član upravnog ili nadzornog odbora, lice angažovano po ugovoru o delu i dr.). Ovakve dnevnice, iz aspekta Zakona o porezu na dohodak građana imaju tretman drugih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica u smislu odredbe člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana.  Za  ove isplate je isti princip kao i kod zaposlenih ali na isplatu preko neoporezivog obračunava se i plaća porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini oporezivi prihod koji se utvrđuje odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u visini od 20%.

 

3) Naknada troškova za službeno putovanje u inostranstvo

 

                Prema članu 118. stav 1. tačka 3.) Zakona o radu, zaposlenom pripada naknada za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvo na način i u visini utvrđenoj Uredbom o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo.

                U članu 18. stav 1 tačka 2. Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je da se na ime naknade za ishranu priznaje najviše do iznosa propisanog od strane nadležnog organa, a na ime troškova smeštaja prema priloženom računu, najviše do iznosa cene noćenja u hotelu A ili B kategorije. Uredbom je propisano da se radniku priznaje hotelski račun i 50% pripadajuće dnevnice za troškove ishrane i prevoza. Ukoliko se ne priloži račun za smeštaj, radniku se opet priznaje 50% pripadajuće dnevnice za troškove ishrane i prevoza. Umanjenje dnevnica vrši se u skladu sa odredbama člana 10. Uredbe i to: ako su obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana za 80%, ako je obezbeđen samo besplatan smeštaj, dnevnica se umanjuje 50%, ako je obezbeđena samo samo besplatna ishrana, dnevnica se umanjuje za 30%, pri čemu se pod obezbeđenim smeštajem i ishranom podrazumeva da te izdatke snosi lice iz strane države u koju se putuje.

                Dnevnice za stranu državu u koju se službeno putuje obračunavaju se od časa prelaska granice Srbije, a dnevnice određene za stranu državu iz koje se dolazi, do časa prelaska u Srbiju. Ako se za službeni put koristi avionski prevoz, dnevnica se obračunava od časa polaska aviona sa poslednjeg aerodroma u Srbiji do časa povratka na prvi aerodrom u Srbiji.

                Lice koje službeno putuje ima pravo na celu dnevnicu za svaka 24 sata provedena na službenom putu, i za ostatak vremena duži od 12 sati. Za ostatak vremena od 8 do 12 sati obračunava se polovina dnevnice.

                Izdaci za prevoz na sl. putu obračunavaju se u visini cene iz tarife za prevoz sredstvom koje se po opštem aktu može koristiti na službenom putu ( zbog čega se karte prilažu uz putni nalog, rezervacije mesta, aerodromska taksa, prevoz prtljaga). Za službeno putovanje u inostranstvo može da se koristi i sopstveni putnički automobil, ukoliko je to predviđeno opštim aktom i uz odobrenje nadležnog organa. Treba imati u vidu i to da je i u ovom slučaju neoporezivi iznos naknade 30% od cene benzina, a najviše do 3.500,00 dinara mesečno. Drugi izdaci koji su u vezi sa službenim putovanjem priznaju se u stvarnim iznosima uz priloženu dokumentaciju.

                Rok za podnošenje obračuna troškova mora mora biti regulisan opštim aktom, a najkasnije u roku od 7 dana od dana kada je putovanje završeno. Na osnovu obračuna vrši se isplata ili povraćaj više podignutih sredstava na ime akontacije za službena putovanja.

                Za službeno putovanje u Republiku Crnu Goru, obračun dnevnice se vrši kao put u inostranstvo i iznos dnevnice iznosi 82 eura. Obračun se vrši po srednjem kursu u dinarskoj protivvrednosti na dan obračuna.

 

4) Isplata otpremnine pri odlasku u penziju

 

                Od 01. 01. 2007. godine neoporezivi iznos otpremnine prilikom odlaska u penziju utvrđen je u visini trostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog  organa nadležnog za poslove statistike.

                Prilikom isplate otpremnine iznad neoporezivog iznosa plaća se porez po odbitku:

-          po stopi od 20%

-          na osnovicu koju čine primanja iznad iznosa iz člana 9. stav 1. tačka 18. Zakona umanjenu za normirane troškove 20%.

Dostavlja se obrazac PP OPJ-8.

 

5) Solidarna pomoć

 

                Prema odredbama člana 90. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može isplatiti zaposlenom solidarnu pomoć u slučajevima, na način i u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

                U tri slučaja isplate solidarne pomoći predviđena su poreska oslobođenja:

                - u slučaju bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice (neoporezivi iznos do 20.000,00 dinara),

                - u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegovnj porodice ili penzionisanog radnika (neoporezivi iznos do 35.000,00 dinara),

                - u slučaju pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja (neoporezivi iznos do visine iznosa nastale štete).

 

6) Jubilarna nagrada

 

                Od 01. 01. 2007. godine predviđeno je u članu 18. stav 1. tačka 7) Zakona o porezu na dohodak građana, poresko oslobođenje do 10.000,00 dinara godišnje. To znači ukoliko se vrši isplata do iznosa od 10.000,00 dinara godišnje ne obračunava se porez na zarade. Ukoliko poslodavac isplati veći iznos od neoporezivog na brutiranu razliku između utvrđenog i neoporezivog iznosa obračunava se porez na zarade po stopi od 12%.

 

7) Autorski honorar

 

                Autorsko delo se odredbom člana 52. i 52a  Zakona, definiše kao originalna duhovna tvorevina izrađena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

                Poresku osnovicu čini razlika između bruto prihoda i normiranih troškova u skladu sa odredbom člana 55. Zakona.

                Normirani troškovi se priznaju u propisanom procentu od bruto prihoda i to:

1)       za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku,

      keramoplastiku, mozaik i vitraž                                                          60%

2)       za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i

slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika,

intarzija, emajl, kostimografiju, modno kreatorstvo,

i umetnička obrada tekstila                                                                60%

                3) za slikarska dela, grafička dela, umetnička rešenja

                    za scenografiju, naučna, stručna, književna i publici-

                    stička dela, prevođenje, muzička i kinematografska dela

                    i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti

                    kulture i umetnosti                                                                          50%

4)       za izvođenje umetničkih dela, prevode (osim književnih

prevoda), snimanje filmova i dr.                                                           50%

5)       za izvođenje estradnih programa zabavne i narodne

muzike                                                                                             40%

            6)   za ostala autorska dela                                                                      40%

 

Prema odredbi člana 56.Zakona, stopa poreza na prihode od autorskih prava iznosi 20%. Pored poreza na prihode od autorskih prava, na teret lica koje ostvari prihod plaća se doprinos za zdrav.osiguranje po stopi od 12,3% i doprinos za PIO po stopi od 22,0%.

                Dostavlja se obrazac PP OPJ-2 i obrazac M-UN.

 

8) Primanja po ugovoru o delu

 

                Ugovor o delu zaključuje se isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca, što znači da se ugovor o delu ne može zaključiti za bilo koji stalni posao u preduzeću. Ako se poveća obim posla ili treba zameniti odsutnog radnika, u tim slučajevima nije moguće sa drugim licem zaključiti ugovor o delu, već treba zaključiti radni odnos na određeno vreme ili ugovor o privremenim ili povremenim poslovima.

                Ugovor o delu zaključuje se sa fizičkim licem u pisanoj formi, u skladu sa odredbama člana 600. do 629. Zakona o obligacionim odnosima.

                Porez na dohodak građana po stopi od 20% plaća se na osnovicu koju čini bruto iznos naknade, a zatim tako dobijeni iznos umanjuje i za normirane troškove po stopi od 20%.

                Doprinos za PIO 22,0%.

                Doprinos za zdrav.osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti 12,3%.

                Dostavlja se obrazac PP OPJ-6 i obrazac M-UN.

 

 9) Prihodi sportista i sportskih stručnjaka

 

                Članom 81. 84a. i 87. Zakona propisano je da se drugim prihodima smatraju i prihodi sportista i sportskih stručnjaka, a članom 84a. propisano je da prihodi sportista i sportskih stručnjaka obuhvataju primanja koja ostvare profesionalni sportisti, sportski amateri, sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu od sportske organizacije, odnosno organizacije za obavljanje sportske delatnosti, sportskih društava i saveza, koja nemaju karakter zarade u smislu propisa kojima se uređuje sport, odnosno radni odnosi.

                Ovim prihodima smatraju se primanja po osnovu:

-          naknade na ime zaključenja ugovora (transfer i sl.)

-          naknade za korišćenje lika sportiste,

-          novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama,

-          stipendije i hranarina koje sportista amater ostvaruje od sportske organizacije preko propisanog neoporezivog iznosa,

-          stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavršavanje,

-          novčane i druge nagrade,

-          nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta,

-          naknade i nagrade za rad sportskim stručnjacima, odnosno stručnjacima u sportu (treneri, sudije, delegati).

Počev od 01. 01. 2007. godine oporezvi prihod za primanja sportista i sportskih stručnjaka utvrđuje se odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u visini od 50%. S obzirom na to da prihodi sportista i sportskih stručnjaka spadaju u druge prihode po članu 84a. Zakona na njih se obračunava porez na ostale prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 50%. Ovaj porez plaća se po odbitku od svakog pojedinačnog ostvarenog prihoda i doprinos za PIO po stopi od 22,0% i doprinos za zdrav.osiguranje po stopi od 12,3%.

Ako je lice zdravstveno osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, samostalni umetnici, kao korisnik penzije), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća.

Na primanja koja se ne isplaćuju po osnovu rada, ne plaća se doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. Tako, na primer, ukoliko sportski savez dodeljuje nacionalno priznanje sportisti ili sportskom stručnjaku za postignute rezultate ili nagradu za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, i pri tome mu isplaćuje novčanu naknadu, na naknadu se plaća porez na dohodak u skladu sa članom 84a. Zakona o porezu na dohodak građana, a doprinos za PIO se ne plaća.

Dostavlja se obrazac PP OPJ-6 i M-UN.

Izuzeti od plaćanja doprinosa za PIO su isplata stipendija i hranarina sportistima amaterima.

 

10) Obaveza obračuna i uplate doprinosa kada se ne vrši isplata zarade

 

                Prema članu 51. Zakona o PIO ako poslodavac ne isplati zaradu najkasnije do 30. u mesecu za prethodni mesec, dužan je da uplati doprinose na najniže propisanu osnovicu. Ako poslodavac ne postupi na prethodno navedeni način, organ nadležan obaveštava poreski organ najkasnije do kraja tekućeg meseca o poslodavcima koji nisu izvršili uplatu doprinosa na najniže propisane osnovice, bez obzira na to što u tom mesecu nisu isplatili zaradu zaposlenima.

                Ukoliko poslodavac nije uplatio doprinose za određeni mesec, poreski organ će mu to naložiti svojim rešenjem, u kojem će i odrediti rok za uplatu tih doprinosa. Kako se radi o plaćanju doprinosa po rešenju, kamata će biti obračunata tek u slučaju kada se doprinosi ne uplate u roku koji je naznačen u rešenju, i to za period od poslednjeg dana naznačenog roka do dana uplate.

 

11) Isplate novčanih sredstava i druga davanja penzionerima i drugim fizičkim licima koja nisu zaposlena kod poslodavca

 

                Isplate, kao i druga davanja u robi, proizvodima i dr. penzionisanom licu (kao jubilarne nagrade, novogodišnji pokloni, pokloni za 8.mart, regres za god.odmor, razne pomoći i dr.) i drugom fizičkom licu, koje imaju humanitarni značaj (kao što je to pomoć invalidu rata, pomoć za lečenje, davanje lekova i dr.), a to lice nije u radnom odnosu sa preduzećem, odnosno nema status zaposlenog, imaju karakter drugih prihoda i vrše se u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno sa opštim aktom pravnog lica i preduzetnika.

                Osim navedenih isplata i druge isplate fizičkom licu, koje nije u radnom odnosu sa isplatiocem, smatraju se drugim prihodom fizičkog lica, kao što su:

-          nagrade povodom jubileja licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca;

-          novčane nagrade za ostvarene uspehe, osvojene medalje;

-          nagrade koje vlasnici konjskih grla ostvaruju na konjskim trkama;

-          isplate fizičkom licu po osnovu sponzorisanja ili donatorstva naučnih radova, knjiga, doktorata, učešća na kongresu u zemlji i inostranstvu i sl.;

-          isplata pomoći za lečenje fizičkom licu u zemlji i inostranstvu, ako to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem;

-          materijalna pomoć fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, uključujući i decu radnika (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije RS, br. 414-00-00152/2001- 04. do 28.11.2001.)

-          nagrade koje univerzitet dodeljuje najboljim diplomiranim studentima;

-          oprost duga po osnovu stambenog kredita bivšem zaposlenom, odnosno licu kome je prestao radni odnos kod kreditora(mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije, br. 414-00-59/2002- 04. do 18.06.2002.g.)

-          isplata regresa zaposlenom kome je prestao radni odnos (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije RS, br. 414-00-284/2001- 04. do 21.11.2001.g.)                

-          troškovi po osnovu korišćenja putničkog vozila koje je vlasništvo osnivača preduzeća (gorivo, mazivo i sl.), ukoliko ne mogu da se pravdaju kao troškovi poslovanja preduzeća (ugovor o korišćenju vozila, putni nalozi i dr.), sa stanovišta poreza na dohodak građana po mišljenju Ministarstva finansija i ekonomije br. 414-00-188/2002 od 11.09.2002.g.

-          sve druge neimenovane isplate fizičkim licima, koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca.

 

U pogledu plaćanja obaveza, ove isplate smatraju se drugim prihodima građana, koji su detaljnije određeni članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana.

                Oporezivanje ovih isplata vrši se u skladu sa odredbama člana 85. stav 3. Zakona, što znači da podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od 20%, na osnovicu koju čini bruto iznos umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Dostavlja se obrazac  PP OPJ-8.

                U cilju unapređenja rada računovodstvenog servisa Sportskog saveza Srbije, veoma strogih zakonskih propisa, molimo Vas da zajedno izbegnemo sve nesporazume koji se ponekad javljaju zbog neblagovremene, nekompletne dokumentacije, koja je neophodna za kvalitetno obavljanje poverenih nam poslova.

 

1.         Za podizanje materijalnih troškova po specifikaciji ne mogu se uvrstiti računi za kupovinu dopuna za mobilni telefon, goriva, putarine i međugradskih autobuskih karata. Radi refundiranja ovih troškova potrebno je uraditi specifikaciju sa imenima, adresama, opštinama i matičnim brojevima za lica kojima se pomenuti troškovi refundiraju Ovi troškovi se smatraju drugim ličnim primanjima i na njih se zaračunava porez za zaposlene 12% a za nezaposlene 20%.

Svaki priloženi račun mora biti u potpunosti popunjen (naziv dobavljača, PIB, matični broj, adresa, PDV broj, broj računa, datum i opis troška).  Priznaju se samo računi sa fiskalnih kasa ili pisani koji u prilogu imaju fiskalni račun.

2.         Odluke za podizanje akontacije po osnovu putnih naloga u zemlji i inostranstvu, hranarine sportistima moraju biti popunjene sa konkretnom svrhom podizanja akontacije. Podignute akontacije moraju biti pravdane u roku od 7 (sedam) dana po isplati navedenih troškova. Pravdanje pored obračuna troškova mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime lica kome je izvršena isplata, matični broj, adresa iz l.k. opština prebivališta.

3.         Prilikom dostavljanja računovodstvenom servisu dokumentacija mora biti potpuna a u protivnom ista će biti vraćena uz ukazivanje na propuste. Plaćanja na osnovu kopija računa moraju biti dopunjena originalima računa u roku od 5 (dana). Da bi izbegli probleme ove vrste molimo Vas da se obratite računovodstvenom servisu.

4.         Kao pravna lica morate kao interni opšti akt doneti Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama, Kontni okvir za preduzeća i zadruge i odluku da koristite računovodstveni servis Sportskog saveza Srbije (ukoliko to nije predviđeno Vašim Statutom). Za sve navedeno mora da postoji odluka nadležnog odbora (Upravnog, Izvršnog ili Nadzornog), koja će biti evidentirana u zapisniku Granskog saveza.

5.    Uz obrasce godišnjeg finansijskog izveštaja, dužni ste da dostavite i prateću dokumentaciju, i to:

      - overu potpis – OP obrazac (overenu kopiju)

- akt o razvrstavanju po veličini

- podatke o licu ovlašćenom za sastavljanje

  finan.izveštaja (ime, prezime, adresa, telefon)